Ovogodišnji Mikser festival je bio posvećen cirkularnosti! Cirkularni princip u ekonomiji, umetnosti, industrijskom dizajnu bio je slavljen tri dana na donjem Dorćolu u Beogradu. Za ovo vreme moglo je da se vidi i nauči mnogo o tome kako je moguće menjati stvari na bolje u svakom aspektu našeg života. Trenutno stanje je ozbiljno, bolje reći neodrživo! Dosadašnji način razmišljanja doveo nas je na ivicu egzistencije. Promena klime, plastika u našoj hrani i vodi, trovanje zemljišta, gomilanje industrijskog otpada su samo neke od posledica do kojih smo došli zahvaljujući pogrešno postavljenim prioritetima!

Mikser je ove godine pružio nadu onima koji su zabrinuti da je stvari moguće menjati na bolje ako se odvažimo na akciju. Svako može da doprinese, a na Mikseru smo videli ko, kako i na koji način u svom okruženju i u domenu onoga čime se bavi može da da svoj doprinos. Ohrabriti ljude da svi možemo bolje mora da krene od ličnog primera, a kada na jednom mestu okupite stotine praktičnih primera koji to dokazuju onda ste kao organizator jedne kulturne manifestacije napravili odličan posao! Posao koji je danas toliko potcenjen i koga retko ko želi da se prihvati, a to je posao obrazovanja. Mikser je ove godine podučavao sve generacije o vrednostima i opasnostima koje postoje oko nas a od kojih direktno zavisi da li ćemo živeti srećan i zdrav život ili ćemo nezainteresovano pustiti stvari da odu u nepovrat. Borba za ovo prvo se temelji na cirkularnosti koja je ponuđena kao rešenje! Ako ljudi cirkulišu, znači da ima interakcije, međusobnog razumevanja i učenja jednih od drugih. Ako materijali cirkulišu to znači da nema otpada i težnje za beskonačnim trošenjem ograničenih resursa i ako ideje cirkulišu otvaramo sebi mogućnosti za beskrajnu nadogradnju ka zadovoljstvu i sreći svih nas.

Šta ćemo da ostavimo našim najmlađima je suštinsko pitanje! Sad je trenutak da radimo na tome, a to je jedino moguće ako krenemo da učimo kako! KAKO je pitanje obrazovanja. Mora neko da nas nauči, da nam pokaže da nešto može da se uradi, koliko god izgledalo nemoguće i koliko god izgovora imali protiv. Ako naše misli usmerimo na promenu, onda imamo preduslov da zaista i uradimo nešto što će stvari promeniti na bolje. U Evropi je procenat ljudi koji su spremni na promene svega 10ak%. Uljuljkani su u postojeći ritam i izgleda da im je potrebno je da se dogodi neki kataklizmički udar da bi ih pokrenuo. Već u Africi ili Aziji je stanovništvo mnogo više spremno na promene zbog toga što im je životni standard znatno niži, ali sa cirkularnim principom razmišljanja, proizvodnje i konzumiranja svi imaju jednake šanse. I to je rešenje koje može da dovede do toga da ne moramo da doživimo kataklizmu da bismo se promenili. Hajde da budemo pametniji zarad budućih generacija.

Mi smo, kao kompanija, rasli zahvaljujući tome što smo učili od prirode i prirodnih procesa. Proizvodnja jestivih gljiva je prirodan proces koji uključuje korišćenje prirodnih sirovina koje, po svom sastavu, odgovaraju gljivama da porastu. U ovom slučaju koristili smo soc od kafe popijene na festivalu da od njega napravimo kompost za proizvodnju bukovače. Soc od kafe obiluje celulozom, a bukovača voli celulozu i može da raste na materijalima bogatim celulozom. Ovakav projekat smo prvi put realizovali u Italiji 2008. godine kada smo sa kompanijom Lavazza prvi put proizveli bukovaču na socu od kafe. Ubrzo nakon toga otpočeli smo sa našom školom za proizvodnju jestivih gljiva po principima cirkularne ekonomije. Preko 500 privrednika širom sveta koristi našu tehnologiju, ali najveće zadovoljstvo nam i dalje predstavlja kada na našim radionicama naiđemo na iznenađene poglede učesnika koji se pitaju da li je moguće da će iz kesice pune soca od kafe da mi niknu pečurke. Zdrave, sveže pečurke!

A znate ko se najmanje iznenađuje? Deca! Deca nemaju sumnju u to da će nešto da se dogodi, a to je nešto što smo mi odrasli i odgovorni potisnuli duboko u sebi, a što nam je danas neophodno da bismo se menjali i sačuvali naš životni prostor.

Raditi stvari drugačije i uvek tražiti nova rešenja je nešto što deca postižu kroz igru dok mi sedimo I radimo stvari onako kako nam je sistemski nametnuto! Ironija je u tome što nam deca i priroda daju odgovore KAKO da sebi pomognemo, a mi smo ti koji smo preuzeli ulogu onih koji o deci i prirodi brinu.

Naš prijatelj Ginter Pauli, koji je osnivač ideje o Plavoj (cirkularnoji) ekonomiji, bio je gost Mikser festivala gde je došao na poziv organizatora pod jednim uslovom. Da se na srpskom jeziku objavi deo njegovih basni za decu. Ginterove basne su uvod u način cirkularnog razmišljanja i u Kini i Francuskoj su deo zvaničnog obrazovnog sistema u osnovnim školama i nije uopšte slučajno što su namenjene deci, dakle onima koji su spremni da čuju i koji veruju da su promene moguće.

Ginter Pauli ne odustaje ni od «odraslih», uporno ih ohrabrujući da svaka promena dolazi sa pozitivnim stavom…