Pesticidi i antibiotici u hrani – Kako smanjiti njihov unos dok ne bude kasno?

Pesticidi – Da li je važnija cena hrane ili naše zdravlje?

Pesticidi se koriste u konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji radi zaštite od štetočina, povećanja prinosa i smanjenja cene namirnica. Ali, koliku cenu plaća naše zdravlje?

Većina pesticida koja je do sada u upotrebi pokazala se štetnim za ljudski organizam na duge staze. Drugim rečima, dejstvo je hronično. Njihova upotreba je povezana sa nekoliko tipova kancera, endokrinološkim problemima, neurološkim oboljenjima, genskim promenama, teškoćama u sposobnosti začeća i u trudnoći, problemima sa kožom, alergijama, dijabetesom i metaboličkim sindromom.

Prvi organski sistem koji je na udaru od stalnog prisustva pesticida iz hrane, vode i životne okoline je probavni trakt. Iako je maksimalno dozvoljena koncentracija rezidua pesticida propisana zakonom, problem je u tome što je unos u manjoj ili većoj meri svakodnevan i zato na organizam ima kumulativan štetni efekat.

Ove hemikalije oštećuju naše dobre bakterije u crevima, a to dovodi do crevne disbioze. Time se povećava rizik za razna oboljenja kao što su dijabetes, gojaznost, autoimune bolesti. Jedna od uloga dobrih bakterija u crevima je da razlažu toksine iz spoljne sredine. Ukoliko se njihov broj smanji, samim tim se veća količina otrova apsorbuje u cirkulaciju, pa tako pesticidi imaju negativna dejstva u celom organizmu.

Prvi simptomi koji upućuju da treba promeniti navike u ishrani

Uradite sledeći test. Na pitanja odgovorite sa DA ili NE.

  1. Imate li gorušicu?
  2. Imate li gasove ili nadimanje u crevima bar nekoliko dana u nedelji?
  3. Imate li grčeve, hitne potrebe za pražnjenjem creva ili sluz u stolici bar jednom nedeljno?
  4. Imate li nedostatak mikronutijenata?
  5. Imate li osećaj težine u glavi, anksioznosti i depresije?
  6. Imate li preosetljivost na neku hranu?
  7. Imate li hronično loš zadah?
  8. Imate li retke stolice, zatvor ili oba stanja naizmenično?
  9. Imate li „nervozna creva“?
  10. Da li često i dugo pijete antibiotike?
  11. Da li teško podnosite hranu koja sadrži dijetna vlakna, kao što su mahunarke?
  12. Imate li osećaj umora i niske energije?
  13. Imate li često upalu sinusa?
  14. Imate li neko autoimuno oboljenje (npr. Hašimotov tiroiditis, psorijazu, multiplu sklerozu)?

Ukoliko pozitivno odgovorite na pet ili više pitanja, velika je verovatnoća da patite od crevne disbioze. To je poremećaj normalne crevne flore.

Koji faktori dovode do crevne disbioze?

To su faktori vezani za moderni stil života: pesticidi i druga hemijska sredstva u hrani i vodi, preterana upotreba antibiotika, smanjena raznovrsnost namirnica, manjak dijetnih vlakana u ishrani, razne bolesti i stres.

Koje su posledice crevne disbioze?

Ovo stanje se povezuje sa raznim bolestima probavnog sistema (dispepsija, „nervozna creva“, zapaljenja creva), autoimunim bolestima, metaboličkim problemima (kao što su gojaznost i dijabetes), raznim vrstama kancera, raznim neurološkim oboljenjima (npr. Parkinsonova bolest), autizmom, sposobnošću organizma da detoksikuje štetne materije iz hrane i vode, i dr.

Normalna flora probavnog sistema

Vekovima je čovek konzumirao prirodnu hranu iz okruženja, u toku zime se jela turšija i fermentisani mlečni proizvodi, meso u manjoj količini i to uglavnom riba u primorskim mestima, kokošije meso na nižim nadmorskim visinama i crveno meso na planinama. Izvori belančevina su bili ograničeni, a lakše se dolazilo do hrane biljnog porekla. Tako su se geni generacija ljudi širom planete, kao i naš probavni sistem, prilagodili na pretežno vegetarijansku hranu, sa malim dodatkom proteina životinjskog porekla. Iznad svega, takva hrana nije sadržavala hemijska sredstva koja su prisutna danas, a kamoli čudne GMO sorte za koje je teško utvrditi kako ih naš organizam podnosi.

Tokom evolucije zadobili smo velike saveznike i simbionte – dobre mikroorganizme u crevima (bakterije, viruse i gljivice), koje se zajedničkim nazivom zovu crevne mikrobiote ili normalna crevna flora. Sve zajedno one čine „zaboravljeni organ“ težine 1 do 2 kg kod odraslog čoveka, više od mozga čija je prosečna težina 1300 do 1400 grama. Celokupni genski materijal mikrobiota (mikrobiom) je oko deset puta veći od zbira svih gena u ljudskom telu (genom), pa ne čudi  što ova nevidljiva stvorenja imaju veoma važne funkcije u organizmu, na koje nauka tek u poslednje vreme obraća pažnju. Normalan sastav mikrobiota čini više od hiljadu vrsta mikroorganizama, a danas u svetskim laboratorijama možete uraditi testove i utvrditi koje crevne bakterije kod vas dominiraju.

Mikrobiote naseljavaju naš probavni sistem iz tela majke prirodnim porođajem. Kasnije, njihov sastav zavisi od ishrane i stila života. Do sada je utvrđeno da ljudi koji konzumiraju prirodnu, raznovrsnu, organsku hranu imaju daleko više vrsta mikrobiota i bolji raspored vrsta u odnosu na ljude zapadne hemisfere gde obiluje gotova, industrijski proizvedena hrana. To nije nikakvo čudo, jer je samo prirodna hrana istovremeno hrana za našu normalnu crevnu floru.

Šta rade dobri mikroorganizmi u crevima?

  • pomažu varenje
  • stvaraju vitamin K i druge esencijalne hranljive materije
  • čuvaju integritet crevne membrane
  • fermentišu dijetna vlakna, pomažu u varenju proteina
  • luče veoma važne masne kiseline kratkih lanaca koji imaju povoljne metaboličke efekte u organizmu
  • pomažu povećanje prokrvljenosti u crevima
  • podržavaju vegetativni nervni sistem u crevima
  • pomažu imuni sistem, posebno razlikovanje svojih od stanih molekula
  • pomažu u borbi organizma protiv patogenih mikroorganizama
  • pomažu u održavanju normalnog metabolizma i telesne težine
  • povoljno utiču na raspoloženje, mentalno zdravlje i spavanje

Sindrom propusnog creva – znak da je krajnje vreme da promenimo navike!

Drugi način delovanja pesticida na creva je direktni toksični efekat. Oštećenje crevne membrane može dovesti do raznih posledica, kako lokalnih, tako i sistemskih. Mnogi zdravstveni radnici u svetu smatraju da od raznih hemikalija nastaje “sindrom propusnog creva” (eng. leaky gut syndrome) i da su zbog toga u porastu intolerancije na hranu, autoimuna oboljenja, alergije i drugo.

Antibiotici i sticanje prirodne otpornosti

Još jedan veliki problem vezan za zdravlje ljudi i konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju su antibiotici. Nedavna istraživanja pokazuju da čak i vegetarijanci mogu uneti u organizam antibiotike koji se upotrebljavaju u uzgajanju životinja. Izlučevine životinja se koriste kao đubriva, pa tako antibiotici u lancu ishrane mogu da se nađu u hrani biljnog porekla. Razgradivost antibiotika je različita. Neki mogu biti prisutni u zemljištu i više meseci i akumulirati se u biljnim kulturama, kao što su kukuruz, zelena salata, krompir, šargarepa, luk, kupus.

Antibiotici iz hrane, kao i pesticidi, mogu naškoditi dobrim bakterijama u našim crevima. Previše antibiotika u namirnicama dovodi do pojave otpornih bakterijskih sojeva koji mogu povećati problem sa antibiotiskom terapijom u široj populaciji.

Najbolji način da se smanji rizik od pesticida i antibiotika je upotreba organske hrane. Iako nije moguće u potpunosti odstraniti otrove iz spoljašnje sredine, merenjem rezidua pesticida u urinu ljudi koji se hrane isključivo organskom hranom pokazano je da je njihov organizam značajno manje eksponiran ovim otrovima u odnosu na one koji svakodnevno konzumiraju konvencionalno proizvedenu hranu.

Dr sc. med. Nina Bulajić, spec. med. mikrobiologije i savetnica za ishranu