Dr Jovana Vunduk

Da li je organska nužno i zdrava hrana? 7 osnovnih stvari koje treba da znamo

1.Šta tačno označava termin organska hrana?

Ovaj izraz postao je toliko čest u našoj svakodnevici da ćete ga verovatno čuti makar jednom svakog dana. Koristimo ga, i konotacije  u kojima se javlja idu od oduševljenja zbog efekata ili filozofije koja stoji iza čitavog organskog pokreta do vrlo cinične i nepoverljive. Ipak, činjenica je da mali broj ljudi u Srbiji zaista i zna šta ova kovanica podrazumeva. Često možemo čuti razgovore ili izjave poput sledeće: „Ih, organska hrana, pa to je sve što nađemo u prirodi, ili što moja baba odgaji“. Ako i vi to mislite onda je korisno da se informišete o ovoj temi. To ne znači da niste upućeni već da su informacije koje se kod nas mogu naći na ovu temu šture, nepotpune ili neadekvatno iznesene. Smatram da svako mišljenje, koliko god negativno bilo, mora biti bazirano na činjenicama. U vremenu informacionih tehnologija, poluistine ili neistine su brojne pa ne treba zameriti onima koji možda imaju pogrešno mišljenje.

Često se misli da je organska hrana sve ono što samo raste u prirodi ili u nekom zabačenom selu. Takođe, prodavci na pijacama koriste opšte mišljenje da organski proizvodi izgledaju lošije od konvencionalno proizvedenih pa nam tako pod oznakon “organsko“ prodaju običan proizvod, koji bi inače bio odbačen, po mnogo višoj ceni. To je i najmanja šteta koja nam može biti učinjena. Olakšan novčanik samo je jedna od posledica niskog nivoa znanja o organskim proizvodima.

Organska hrana je pomalo mistifikujući izraz koji zapravo označava sve one namirnice, biljnog i životinjskog porekla, koje su proizvedene bez upotrebe sintetičkih pesticida, đubriva ili upotrebom genetskog inženjeringa. Organsko, dakle, znači da je proizvedeno na izvorni način-bez sintetički dobijenog repro-materijala. Ili slikovito: to što neko gaji kukuruz daleko u nekom planinskom selu i okopava ga na staromodan način tj. motikom a pri tome dodaje veštačko đubrivo i tretira ga hemijski dobijenim preparatom protiv štetočina ne znači da je proizvod organski. Tehnologija je dozvoljena ali samo dotle dokle je mehanička.

2. Da li organski proizvodi nužno izgledaju lošije od konvencionalno proizvedenih?

Ovo apsolutno nije tačno. Ipak, neretko su takvi. Zašto? Zato što tehnike borbe sa štetočinama i korovom isključuju upotrebu takozvane hemije. Samim tim proizvodi mogu imati poneku manu: pegu, neravninu, neujednačenu boju ili veličinu. Mnogo pre postojanja genetskog inženjeringa, naše bake i deke znali su za prirodnu selekciju, tačnije, ukrštanje zdravih, krupnih životinja koje će dati zdravo i krupno potomstvo. Isto je važilo i za biljke: za seme se odabiralo ono koje je krupno, ukusno, otporno na bolesti, biljke su se kalemile. Tako su se na prirodan način dobijali plodovi odličnog kvaliteta. Naravno, postojale su i varijacije. Sa druge strane da li su vam važniji hranljivost i odsustvo štetnih materija ili izgled? Kod organskih proizvoda akcenat je na ovom prvom. Ali sada znate i da to ne isključuje dobar izgled ovakvih proizvoda. Samo budite realni i ne očekujte identično crvene, identično obojene i zrele jabuke.

3. Da li organski proizvodi mogu sadržati pesticide?

Da. Ipak, to su pesticidi prirodnog porekla i kao takvi važe za manje štetne. Takođe, doziranje pesticida je u organskoj proizvodnji strogo kontrolisano, pa se ne može desiti da proizvođač namerno premaši dozvoljenu dozu te tako dovede do visokog nivoa pesticida u proizvodu koji dolazi do nas.

4. Da li su organski proizvodi superhrana?

Iako primamljivo zvuči organske namirnice mogu izgubiti svu svoju hranljivu vrednost zbog našeg nemara i nerazumevanja. Kako? Neadekvatno čuvanje ili priprema su siguran način da eliminišemo sve prednosti organskih sirovina koje smo kupili. Ono što loša obrada neće promeniti jeste sadržaj štetnih materija. Dakle, loš odabir načina pripreme neće uzrokovati pojavu pesticida u hrani ali hoće umanjiti njenu hranljivost. To je i dalje bolja opcija nego kod konvencionalnih namirnica, kod kojih termička obrada može čak dovesti do hemijskih reakcija koje će promeniti hemijska jedinjenja poreklom iz pesticida i dovesti do nastanka još toksičnijih.

Zato je kuvanje i umetnost i umeće očuvanja zdravlja!

5. Postoji li još neka prednost organske hrane?

Ono što je često slučaj sa organskom hranom jeste da je svežija! Zašto? Zato što joj se rok ne sme produžavati upotrebom hemijskih preparata. To znači da se, recimo, za čuvanje limuna, pomorandži ili mandarina ne smeju dodavati fungicidi. Možemo ih samo rashladiti da bi produžili rok trajanja. To znaju i proizvođači pa je zato moraju što pre izneti u promet i prodati. Dakle, osim što su organske namirnice koje kupujete oslobođene hemijskih preparata i ostataka, one su i svežije, a samim tim i bogatije nutrijentima. Naravno, ukoliko nije počelo prirodno truljenje ili buđanje.

Da li da verujem svom lokalnom prodavcu?

To je svakako lepo ali nije neophodno. Organska proizvodnja u Srbiji je, i na moje veliko iznenađenje, jedna od najbolje kontrolisanih grana/sistema u državi. Osim toga, svaki prodavac koji obavlja promet organskih proizvoda mora imati istaknut organski sertifikat na prodajnom mestu. Ukoliko uzmete podatke o proizvođaču, takođe, možete proveriti da li su validni, i za koju godinu važe. Ovo obezbeđuje sigurnost svakom kupcu u svakom trenutku. Samo je potrebno da ne budemo lenji i dostupne podatke zaista i potražimo.

6. Kako proveriti da li je proizvođač čiji proizvod kupujemo zaista u posedu organskog sertifikata?

U pretraživaču koji koristite ukucate ključne reči, npr: lista organskih proizvođača u Srbiji, a potom će vam pretraživač prikazati rezultate i na jednom od prvih linkova nalaziće se i odgovor na vaše pitanje. Evo spiska našeg Ministarstva poljoprivrede i nacionalnog udruženja organskih proizvođača Serbia Organica.

7. Zašto je organska hrana skuplja od konvencionalne?

Ovo nije hir i laka zarada. Postoji nekoliko razloga. Organska hrana se, kao što sam već pomenula, ne sme proizvoditi korišćenjem hemijski sintetisanih sredstava za zaštitu. Samim tim teže je sačuvati je od štetočina i korova. To se najčešće realizuje ručno, npr. plevljenjem, te zahteva više radne snage. Postojeći preparati za borbu sa insektima i bolestima, kod organske proizvodnje, su prirodni ekstrakti biljaka, a kao što vam je verovatno poznato kod kupovine suplemenata na biljnoj bazi, takvi proizvodi su veoma skupi što zbog sirovina iz kojih se dobijaju što zbog malih količina koje se tako mogu dobiti. Još jedan razlog su semena/sorte/rase koje ne mogu biti hemijski ili genetskim inženjeringom doterane, samim tim produktivnost ovakvih sorti/rasa je niža pa se ne mogu postići komercijalne cene niti dobiti količine potrebne da isplate ovakvu proizvodnju.

U Ekofungiju trenutno radimo na istraživanju o kvalitativnoj razlici organskih i konvencionalnih proizvoda. Ovakvo naučno istraživanje kod nas još nije sprovedeno na konkretnim uzorcima poput određenih vrsta povrća i pečuraka. Ako želite da znate rezultate ovog, kao i ostalih ispitivanja koje sprovodi naš tim za istraživanje i razvoj, ostavite nam Vaše kontakt podatke i od nas će Vam stizati rezultati najnovijih istraživanja u vezi kvaliteta namirnica, njihove upotrebe i pravilnog korišćenja u cilju zdrave ishrane.